Град Лакташи

ИСТОРИЈА

 

Историјско-географски положај града указује на насељавање овог простора још у старијем каменом добу, што чињенично поткрепљују археолошка налазишта у подножјима брежуљака, поред ријека. Римљани су владали овим крајевима 9. године наше ере, када су подигнути многи војни логори и објекти од привредног значаја. Почетком XII вијека, овај простор је постао дио краљевине Угарске, а затим су Турци њиме владали 350 година, од почетка XVI вијека. У том периоду дошло је до масовних миграција становништва. Из планинских дијелова источне Херцеговине, Црне Горе и Лике насилно је досељено српско становништво у Лијевче поље и Поткозарје. Обиљежје Аустроугарске владавине која је услиједила затим јесте насељавање простора Италијанима, Нијемцима, Украјинцима и Пољацима.

Тада је овај простор постао најразвијенији дио Босне и Херцеговине због примјене савремених агротехничких мјера. Један од тадашњих најјачих трговачко-занатских центара је био данашњи Александровац који је 1889. године добио пошту, а ту је био лоциран и погон за производњу чувеног сира из самостана Траписти. Друга половина осамдесетих година прошлог вијека је почетак стварања такозваног „Лакташког привредног чуда”. Овај град скреће на себе пажњу великим инвестиционим улагањима чиме широм отварају врата приватном предузетништву. Тај тренд је задржан и до данас.

Природно-географски положај града може се окарактерисати као веома повољан јер се налази на подручју типичног равничарског терена Лијевча поља.

Због повољног геостратешког положаја и развијене саобраћајне инфраструктурне мреже, град Лакташи је добро повезан са сусједним градовима и општинама, као и ширим окружењем. Кроз град пролази аутопут Бања Лука-Градишка који има излаз на аутопут Београд-Загреб.

СТАНОВНИШТВО

 

Становништво својим квантитативним и квалитативним особинама утиче на могућност искориштавања свих природних и других ресурса једног подручја и кључни је фактор развоја било које друштвено-економске цјелине.

Процјена Републичког завода за статистику Републике Српске, заснована на коначним резултатима пописа становништва из 2013. године, говори да на подручју града Лакташи, у 11 мјесних заједница, живи 36.848 становника, док у самом градском средишту живи  5.879 становника.

Кретање броја становника по насељеним  мјестима града Лакташи, у периоду 1948-2013. године

Редни  број	Назив насељеног  мјеста				Година
		1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2013.
1.	Александровац						677	865
2.	Алексићи	326	338	266	259	222	204	237
3.	Бакинци	791	902	1022	863	720	608	524
4.	Бошковићи	464	443	421	417	408	403	407
5.	Буковица	666	716	692	660	623	558	697
6.	Велико Блашко	679	746	787	828	898	948	1473
7.	Гламочани	785	805	835	994	1101	1612	2027
8.	Деветина	800	734	584	589	598	479	171
9.	Довићи	286	289	278	258	314	310	355
10.	Друговићи	1311	1367	1289	1205	1034	876	784
11.	Јаблан	762	807	798	928	1123	1368	2247
12.	Јакуповци	846	832	850	876	1068	1180	1696
13.	Јаружани	486	538	560	551	598	550	480
14.	Кадињани	789	834	795	701	604	623	481
15.	Кобатовци	646	663	648	665	809	843	881
16.	Кољани	376	369	356	271	208	205	130
17.	Косјерово	1036	1055	1018	908	850	784	696
18.	Кришковци	1047	1092	996	966	881	740	620
19.	Крнете	581	834	895	1014	954	265	174
20.	Лакташи	1182	1207	1015	1415	2607	3483	5879
21.	Љубатовци	523	547	513	525	525	429	290
22.	Маглајани	1538	1558	1479	1333	1455	1490	1676
23.	Мало Блашко	631	672	638	589	571	591	706
24.	Маховљани	829	814	874	856	804	877	1015
25.	Милосавци	851	905	818	750	667	595	524
26.	Милошевци	487	509	471	426	393	345	281
27.	Мрчевци	939	865	877	795	751	735	777
28.	Папажани	623	642	578	522	464	469	386
29.	Петошевци	484	524	690	693	462	499	632
30.	Рајчевци	342	406	401	371	367	334	184
31.	Ријечани						118	136
32.	Слатина	930	1054	1139	1186	1180	1153	1420
33.	Трн	962	1031	1092	1476	2280	3554	6023
34.	Ћетојевићи	440	453	419	326	303	241	209
35.	Чардачани	606	637	651	614	592	596	681
36.	Шешковци	633	665	631	541	479	412	334
37.	Шушњари	613	663	645	624	773	678	750
Укупно		25290	26516	26021	25997	27676	29832	36848

Највећи раст броја становника настао је под утицајем ратних дешавања тако да 2006. године, по процјени, град је имао 40.743 становника. Град Лакташи припада Бањалучкој регији, која је највећа у Републици Српској. Према пописима из 2000. године, Лакташи су на петом мјесту у регији, по броју становника, а на 11. мјесту у Републици Српској. Густина насељености подручја града је изнад просјека БиХ и Републике Српске, што је највећим дијелом, резултат повећаних миграционих кретања условљених ратним дешавањима.

Насеља жупског дијела у просјеку имају мању густину насељености од насељених мјеста љевчанског дијела града, а посебно су слабо насељени рубни дијелови града.

У жупском дијелу града, који заузима скоро 2/3 површине општине живи мање од 1/3 укупног становништва.

Структура становништва
Старосна структура становништва је значајан показатељ укупних потенцијала, посебно код планирања ресурса радно активног становништва, са једне стране и структуре потрошачког агрегата, са друге стране. Према подацима којима располажемо, тренутно у граду Лакташи живи највише становника узраста 35-39 година и женски пол је у благој предности у односу на мушкарце.

Националност
Према службеном попису становништва из 2013. године, у граду Лакташи, највећи проценат становништва чине Срби, а слиједе их, у мањем броју, Хрвати, Муслимани и остало становништво.

ПРИВРЕДА

 

Повољан пословни амбијент који је стимулисао развој приватног предузетништва, створен је у другој половини осамдесетих година прошлог вијека. Од тада, па до данас, непрестано расте број предузећа и радњи, број запослених, укупан приход и добит. Велико разумијевање за пословне активности, град Лакташи и даље афирмише уређењем индустријских и пословних зона. Постоји зона за метало-прерађивачку индустрију у непосредној близини Лакташа, складишно-трговачка пословна зона у Трну и индустријска зона уз магистрални пут Клашнице-Прњавор, а у току је попуњавање индустријских зона Александровац и Крнете, те индустријске зоне уз трасу аутопута Лакташи-Добој поред ријеке Врбас.

Град Лакташи је развијено предузетничко средиште са великим бројем пословних субјеката, у различитим областима пословања, од којих су неки лидери на тржишту.

Основ привредног развоја града чине активности великог броја малих и средњих предузећа, у свим привредним областима, пољопривредна производња и услуге у бањском туризму. Приватни сектор са мањим флексибилним капацитетима у свим привредним областима, са разноврсним производним програмом, представља основ укупног економског развоја. Највећи број предузећа дјелује у сфери трговине, производње (дрвна, текстилна, прехрамбена индустрија, електро и метална), грађевинарства и услуга.

У структури индустрије доминира прерађивачка индустрија, производња прехрамбених производа и пића (прерада меса и производња месних прерађевина и прерада кромпира), метална и електроиндустрија, те прерада дрвета и производња производа од дрвета.

Град инвеститорима пружа бројне повољности при инвестирању и добијању свих потребних дозвола и докумената, што олакшава улагање и почетак успјешног пословања. Присуство великих свјетских и регионалних компанија указује на атрактивност града као инвестиционе дестинације.

ТУРИЗАМ

Туристичке атракције због којих бисте пожељели посјетити Лакташе су многобројне. На подручју Лакташа налазе се огромна природна богатства, као и велики број културно-историјских споменика који свједоче о прошлости овога краја.

Град је препознатљива и по својој бањи http://www.termelaktasi.com/hotel_san/, смјештеној у самом центру града, која је позната по љековитим дејствима свoјих врела. Током љетне сезоне, поред два затворена базена, у понуди постоји и отворени базен, који се, такође, пуни љековитом бањском водом.

Најчешће болести које бања лијечи су: болести очију, кожне болести, проблеми са живцима, зглобовима, срцем и венама. Недалеко од поменуте бање Лакташи, налази се и бања у Слатини https://zotovicbl.com/index.php/slatina-spa/?lang=en (лијечење реуматских обољења и постоперативних захвата). Обе бање располажу „fitness“ и „wellness“ понудом, тако да привлаче и оне посјетиоце којима је потребан само одмор и релаксација.

Иако је најзаступљенији бањски туризмам, последњих година се у Лакташима све више развија и пословни (MICE) туризам. Семинари, конференције и друга пословна окупљања најчешће се одржавају у хотелу „Сан“, који се, поред здравствених услуга и смјештаја бањских корисника, све више специјализује и за овај вид туризма.

Сеоски туризам, базиран на традиционалној гастрономској понуди, етно амбијенту, презентацији старих заната и другим занимљивостима, је још један вид туризма који почиње да се развија у неколико лакташких села.
Археолошки локалитет „Римске терме“, које су биле римско јавно купатило, доказују да су љековита својства бање Лакташи била позната још у доба Римљана, ако не и раније.
Поред овог археолошког станишта, откривен је и рановизантијски град „Балкис“ http://www.balkis.info/o-nama/, у септембру 2012. године, у лакташком селу Горњи Бакинци. Представља изузетно вриједно археолошко налазиште, које садржи бројне остатке више вјерских објеката, међу којима је и епископска базилика из периода IV-VI вијека.

Црква брвнара у Малом Блашку посвећена је рођењу Пресвете Богородице. Она је најзначајнији културно-историјски споменик на подручју града Лакташи, па и шире и  под заштитом је државе.

Опширније на: www.laktasiturizam.org

ОБРАЗОВАЊЕ

 

Прва основна школа на подручју града Лакташи звала се „Српска народна школа“ у Друговићима, подигнута 1888. године, за чије отварање се заузео Васо Пелагић. Касније су основане “Српска народна школа“ у Маглајанима и римокатоличке основне школе у Александровцу и Маховљанима.

Данас на подручју града Лакташи постоје четири централне основне школе у Лакташима, Слатини, Трну и Александровцу и пет подручних школа:

• Лакташи – Кришковци и Клашнице,
• Слатина – Друговићи и Бошковићи,
• Трн – Гламочани, у којима основно образовање стиче скоро 3.500 ученика.

ЈУ Основна школа “Младен Стојановић“ Лакташи
Адреса: Карађорђева 105, Лакташи
Тел: 051/535-517
Факс: 051/535-516
е-mail: os054@skolers.org

ЈУ Основна школа “Холандија“ Слатина
Основна школа “Холандија“, Слатина, образовну дјелатност обавља у централној школи у Слатини и у двије подручне школе у Бошковићима и у Друговићима.
Адреса: Николаја Велимировића 9, Слатина
Тел: 051/587-155
Факс:051/587-156
е-mail: os056@skolers.org

ЈУ Основна школа “Десанка Максимовић“ Трн
Образовна дјелатност се обавља у централној школи у Трну и подручној школи у Гламочанима.
Адреса: Доситејева, Трн
Тел: 051/508-070
Факс: 051/508-071
е-mail: os057@skolers.com
www.osdesankam-trn.org

ЈУ Основна школа “Георгиос А. Папандреу“ Александровац
Образовна дјелатност се обавља у централној школи у Александровцу.
Адреса: Александровац бб
Тел/факс: 051/580-027
е-mail: os055@skolers.org

Предшколским образовањем и бригом о најмлађим бави се Јавна установа „Центар за предшколско васпитање и образовање“, Лакташи, у оквиру које се налазе три вртића: “Принцеза Катарина Карађорђевић“ у Лакташима, “Звјездицa“ у Гламочанима и и дјечији вртић „Бајка“ у Александровцу.
Капацитет установе је 296 дјеце, која су распоређена у 13 васпитних група: четири јасличке и девет вртићких група.

ЈУ „Центар за предшколско васпитање и образовање“ Лакташи
Адреса: Младена Стојановића 3, Лакташи
Тел/факс: 051/532-209
е-mail: princezazvjezdica@gmail.com

КУЛТУРА

 

У области културе, на подручју града Лакташи, дјелују Јавне установе: „Центар за културу и образовање“ и Народна библиотека “Веселин Маслеша“, као и Српско просвјетно – културно друштво “Просвјета“, Културно умјетничка друштва “Славко Мандић“, Лакташи и “Ђердан“ из Трна.

Јавна установа „Центар за културу и образовање“ Лакташи, носилац је разних културних програма – умјетничких изложби и колонија, концерата класичне и етно-музике, позоришних представа, фестивала и других културних догађаја. Установа је препознатљива по традиционалним манифестацијама: ликовна колонија “Ласта“ и “Салон стрипа“. У сарадњи са Народном библиотеком “Веселин Маслеша“, Лакташи и СПКД “Просвјета“, организује манифестацију “Сусрет завичајних стваралаца“. У оквиру установе дјелује драмска аматерска група “ДАСКЕ“, која реализује представе за дјецу и одрасле. Учесник је бројних фестивала аматерских позоришта у земљи и окружењу, те носилац бројних признања и награда. Установа и драмски студио „ДАСКЕ“, већ дуги низ година успјешно организују Интернационални фестивал аматерског театра у Лакташима.

Јавна установа Народна библиотека “Веселин Маслеша“ Лакташи, културном животу Лакташа даје допринос организовањем књижевних сусрета, промоцијом савремених књига, а организатор је традиционалних манифестација „Дани библиотеке“ и „Библиотеци у походе“. Посебну пажњу привлаче активности „Креативна радионица“ и „Мали библиотекари“.

Значајан допринос културном животу у Лакташима дају и Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета“ и КУД “Славко Мандић“. “Просвјета“ је члан удружења издавача Републике Српске и настоји да пружи пун допринос у остваривању културних догађаја.

КУД “Славко Мандић“ Лакташи је модеран ансамбл и окупља 400 чланова распоређених у играчке групе. Ово културно-умјетничко друштво основано је 1977. године и учесник је бројних фестивала и смотри фолклора, гдје је освојио више награда и признања. У оквиру КУД-а дјелује секција Етно групе “Траг“, која његује традиционалну музику Балкана. Етно група “Траг“ за свој досадашњи рад награђивана је многим признањима и наградама (www.etnogrupatrag.com).

Културни живот Лакташа је употпуњен са традиционалним манифестацијама, као што су: “Червона калена“ у селу Деветина, која представља смотру украјинског културно-умјетничког стваралаштва, “Словеначки дани у Слатини“, презентација словеначке културе и традиције, “Лакташко љето“, током које Лакташи угосте бројна позната имена из свијета музике, глуме, умјетности и спорта, сајам „Лакташи етно“, сајам кућне радиности, старих заната, туризма и гастрономије, као и многе друге манифестације.

ЗДРАВСТВО

 

ЈЗУ Дом здравља “Др Младен Стојановић“ Лакташи, спроводи примарну здравствену заштиту, која представља највиши ниво здравствене заштите становништва, а огледа се кроз промоцију здравља, превенцију болести, лијечење, те рехабилитацију обољелих и онеспособљених.

Како би се здравствена заштита приближила кориснику и омогућила доступност секундарне здравствене заштите, у Дому здравља организоване су спецјалистичке, консултативне услуге секундарног нивоа: интернисте, хирурга, ОРЛ, дерматолога, ортопеда, кардиолога.

На подручју града Лакташи налазе се два савремено опремљена центра и то: Центар за дијализу у Лакташима и Центар за физикалу терапију у Трну.

Интернационални дијализни центар изграђен је по моделу јавно – приватног партнерства, између Владе Републике Српске, Града Лакташи и Интернационалног дијализног центра. Центар је опремљен врхунском хемодијализном опремом и системом за прераду воде и располаже са 18 хемодијализних машина. Користећи укупне капацитете може пружити услуге за 160 пацијената, а годишње обавља преко 15.000 третмана.

Завод за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић-Одјељење V“, је одјељење за лијечење и рехабилитацију пацијената са реуматолошким обољењима посттрауматским и постоперативним стањима, а налази се у Слатини и са слатинском бањом чини јединствен комплекс (www.zotovicbl.com).

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

 

Најзначајније организације у области спорта су Јавна установа Спортска дворана и Удружење спортиста града Лакташи, које је основано због потребе ширења базе аматерског спорта и координације активности у развоју спорта на подручју града. Оно окупља 34 спортска колектива у чијем се саставу налази више од 2.500 спортиста који редовно тренирају. Са њима ради 60 тренера са различитим лиценцама. У заступљености спортова присутне су и нове врсте, а такође се шири обухват новог чланства – млађе категорије, жене и спорт за инвалиде. Врсте спортова су присутне у складу са постојећим намјенским објектима, спортском опремом и реквизитима, као и финансијским могућностима.

Осим рекреативног, постоји и значајан број објеката за такмичарско бављење спортом за спортисте разног узраста. Највећи значај у овој области је Јавна установа Спортска дворана у Лакташима која испуњава услове за одржавање такмичења највишег ранга.

Спортске манифестације на подручју града Лакташи су: Такмичење основних школа у кошарци, одбојци, рукомету и фудбалу, Мајски крос, Бициклијада, Регата, Улични баскет у Лакташима и Александровцу, Рели џипова, Борилачке вјештине, Мале олимпијске игре, Радничке спортске игре и Избор спортиста.

МЛАДИ

 

Град Лакташи је позитиван примјер партнерског односа и сарадње између младих и локалне власти, успостављањем институционалних механизама учешћа младих у процесу предлагања и доношења одлука, подржавајући иницијативе и активности омладинских организација, обезбјеђујући просторе за реализацију активности, Град је показао да су млади важан ресурс за даљи развој и напредак локалне заједнице.

Стратегијом омладинске политике општине Лакташи, за период 2016-2020. године, локална заједница је показала опредјељење у рјешавању проблема и побољшању положаја младих са подручја нашег града.

На подручју града Лакташи дјелују сљедеће омладинске организације: „Центар за дјецу, младе и породицу“ Лакташи http://cdmpl.net/, са подружницама „Омладински центар“ Лакташи и „Омладински центар“ Маглајани, „Центар за развој омладинске политике-(ЦеРОП)“ Александровац, Еколошко друштво “Канаринац“ Лакташи, Клуб студената Слатине (КСС) и Удружење грађана Позориште, Игралиште, Радилиште Лакташи. Поред омладинских организација дјелују и три неформалне групе: „Неки Нови Клинци“, клуб „Буди Женско“ и клуб „Буди Мушко“.

У оквиру „Центра за дјецу, младе и породицу“ Лакташи, успостављен је и дјелује „Локални волонтерски сервис“, као инструмент подршке промоцији и развоју волонтирања, а реализовани су и пројекти из области прекограничног умрежавања волонтера, те спроведен читав низ волонтерских акција. Изграђен је документ под називон „Локална волонтерска политика општине Лакташи“, којим су дефинисане смјернице даљег развоја и унапређења волонтирања на подручју ове локалне заједнице.

НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

 

Невладине организације су важан фактор у развоју локалне заједнице, те као партнери града Лакташи кроз своје активности покривају различите области, важне за развој локалне заједнице. Организације цивилног друштва дају допринос развоју и даљем опстанку демократског друштва, нарочито путем унапређења јавне свијести и активног учешћа грађана у јавном животу.

Препознајући значај невладиног сектора, Град Лакташи већ дуги низ година пружа подршку активностима удружења. Највећи број удружења је из области спорта, те се кроз Програм финансирања спорта и физичке културе, дефинишу активности и начин финансирања. Осим области спорта, удружења дјелују у области културе, образовања, екологије, хуманитарног рада, пољопривреде, те у областима којим се промовишу интереси јавности, посебно појединих специфичних група.

Између Града Лакташи и невладиних организација потписан је Меморандум о разумјевању и сарадњи, ради заједничке сарадње Града и невладиних организација у изградњи демократског друштва, подизањa квалитета живота свих грађана града Лакташи, заштите и промоције људских права и права дјетета, грађанске солидарности, толеранције и уважавања различитости, заштите и очувања животне средине, унапређења демократизације и стандарда у области културе, образовања, неформалног образовања, аматерског спорта, волонтеризма и слично.

Локална заједница је чврсто опредјељена на партнерски однос са организацијама цивилног друштва, те подржава и пружа могућност јачања капацитета невладиних организација, с циљем побољшања и унапређења квалитета живота грађана.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

 

Јавна установа „Центар за социјални рад“ Лакташи, је главни носилац социјалне заштите на подручју града. Основана је 1998. године и од тада дјелује као самостални правни субјект за обављање послова социјалне заштите.

Дјелатност установе се састоји у обављању послова социјалне и дјечије заштите, породичне заштите и старатељства, извршења васпитних мјера и мјера заштитног надзора, услуга социјалног рада и других послова предвиђених Законом.

Основна права у социјалној заштити су: новчана помоћ, додатак за његу и помоћ другог лица, подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју, смјештај у установе социјалне заштите, збрињавање у хранитељску породицу, једнократна новчана помоћ (у новцу, храни, производима за хигијену и лијeковима), мјере и услуге социјалне заштите.

Одлукaмa Скупштине града Лакташи, уврштена су проширена права у социјалној заштити (она која нису у категорији основних права), а то су: помоћ за трошкове превоза ученика, помоћ у васпитању и образовању дјеце са сметњама у развоју, помоћ за погребну опрему или трошкове сахране, помоћ пензионерима.

Градска организација Црвени крст Лакташи проводи активности којима се обезбјеђује и дио социјалне заштите становништва. У оквиру својих програмских активности Градска организација Црвеног крста обавља и послове Службе тражења-везано за нестала лица из претходног рата на подручју бивше Југославије.

Друштво добровољних давалаца крви Лакташи

http://savezdddkrs.org/index.php?option=com_content&view=article&id=4&Itemid=110 припада групи најактивнијих друштава у Босни и Херцеговини. Мисија Друштва је да путем организованих акција даривања крви оствари што потпуније задовољење потребе за крвљу, за лијечење грађана града Лакташи и шире. Акције давања крви организују се у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Бањалука и Службом за трансфузију крви из Градишке.

ЦИВИЛНА ЗАШТИТА

 

Цивилна заштита је плански организован дио система заштите од природних и других несрећа која обухвата организовање, припремање и учешће грађана, предузећа и других правних лица и професионалних служби, организација и удружења на заштити и спашавању људи и материјалних добара и животне средине од елементарних непогода, других несрећа већих размјера и ратних дејстава.

Обвезници цивилне заштите су сви радно способни грађани, мушкарци од 18 до 60 и жене од 18 до 55 година живота као и власници материјално техничких средстава.

Цивилна заштита града Лакташи је организована на основу Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама и Одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите у ванредним ситуацијама града Лакташи.

У складу са усвојеном Процјеном угрожености од природних и других несрећа, на подручју града су образоване сљедеће јединице цивилне заштите специјализоване намјене:

• – За заштиту и спасавање од пожара, носилац активности је Добровољно ватрогасно друштво Лакташи, телефон 051/532-112 и 051/532-399. На ове бројеве телефона грађани 24 сата дневно могу извршити све пријаве које се региструју – снимају, као и на бесплатан број 121.
• – За заштиту и спасавање на води и под водом, носилац активности је Ронилачки клуб „Гњурац“ Лакташи,
• – За прву медицинску помоћ, носилац активности је ЈЗУ Дом здравља „Др Младен Стојановић“ Лакташи 051/536-121,
• – За заштиту и спашавање из рушевина, носилац активности је ДОО „Нискоградња“ Лакташи 051/348-100,
• – За евакуацију и збрињавање, носиоци активности су ЈУ Центар за социјални рад 051/530-306 и ОО Црвени крст Лакташи,
• – За санацију терена, носиоци активности су КП „Комуналац“ 051/530-195 и КП „Будућност“ Лакташи 051/532-072,
• – За заштиту и спашавање животиња и намирница животињског поријекла, носиоци активности су Ветеринарска станица Лакташи и Ветеринарска амбуланта „Медивет“ из Трна.

На подручју 11 мјесних заједница формиране су јединице цивилне заштите опште намјене.

За спровођење акција цивилне заштите на подручју града Лакташи именован је Градски штаб за ванредне ситуације, чији су чланови:

1.	МИРОСЛАВ БОЈИЋ	комадант штаба	051/334-228
2.	ДАРКО СТАНКОВИЋ	замјеник комаданта штаба	051/334-228
3.	СРЂАН КЕЛЕЧЕВИЋ	начелник штаба	051/334-218
4.	ПРЕДРАГ МИЛЕКИЋ	члан за склањање људи, материјалних и других добара, заштиту и спасавање из рушевина	051/334-250
5.	САША ЏЕПИНА	члан за заштиту и спасавање од пожара	051/532-399
6.	СЛАВИЦА БАШИЋ	члан за збрињавање угрожених и настрадалих и за евакуацију	051/532-034
7.	Др ЈУЛИЈАНА ЋЕТОЈЕВИЋ	члан за прву медицинску помоћ и противепидемиолошку заштиту	051/536-131
8.	МИЛАН ПЕТКОВИЋ	члан за санацију терена	051/535-580
9.	БРАНКИЦА ЗЕЛИЋ	члан за заштиту од поплава, спасавање на води и под водом	051/334-236
10.	НИКОЛА КОПРЕНА	члан за заштиту и спасавање животиња, биља и намирница од животињског и биљног поријекла и за заштиту животне средине	051/334-255
11.	ЂУРИЦА ВУКЕЛИЋ	члан за заштиту од удеса, експлозија и за сарадњу са полицијом	051/536-012
12.	САША ПОПОВИЋ	члан за санбдијевање електричном енергијом	051/532-666
13.	ДРАГАН КЕЛЕЧЕВИЋ	члан за снабдијевање водом	051/532-072
14.	ДРАГАНА КОВАЧЕВИЋ	члан за материјално финансијска питања	051/334-222
15.	АЛЕКСАНДРА КУЈУНЏИЋ	члан за односе са јавношћу	051/334-210

Грађанима града Лакташи, за сва питања везана за цивилну заштиту, на располагању је телефон начелника Градског штаба Срђана Келечевића, за ванредне ситуације, број 051/334-218.

МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

 

Mjeснe зajeдницe су oблик нeпoсрeднoг учeшћa грaђaнa у лoкaлнoj сaмoупрaви, a oбрaзуjу сe зa пoдручje кoje прeдстaвљa функциoнaлну цjeлину нa кojoj пoстojи интeрeс стaнoвникa зa oствaривaњeм зajeдничких интeрeсa и пoтрeбa, зaснoвaних нa прoстoрним, истoриjским, приврeдним или културним рaзлoзимa.
Град Лaктaши je тeритoриjaлнo oргaнизoвaнa у 11 мjeсних зajeдницa кoje су уписaнe у Рeгистaр мjeсних зajeдницa града Лaктaши.

Mjeснe зajeдницe града Лaктaши су:

1. Mjeснa зajeдницa Aлeксaндрoвaц
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Aлeксaндрoвaц, Бaкинци, Кoбaтoвци и Крнeтe
Сjeдиштe: Aлeксaндрoвaц, Грaдишкa цeстa брoj 78.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Горан Цвикић

Административно-техничко опслуживање се обавља у Мјесној канцеларији Александровац, телефон 051/580-210, контакт лице Санда Лучка

e-mail: sanda.lucka@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице: Горан Цвикић, телефон 065/545-986,

e-mail: aleksandrovac.mz@gmail.com

2. Mjeснa зajeдницa Aлeксићи

Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Aлeксићи, Бoшкoвићи, Љубaтoвци и Рajчeвци
Сjeдиштe: Aлeксићи бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Гостимир Вујић,

Административно-техинчко опслуживање обавља се у канцеларији број 13 Градске управе града Лакташи, телефон

051/334-206, контакт лице Синиша Мушић,

email: sinisa.music@laktasi.net

Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Гостимир Вујић, телефон: 065/010-424,

e-mail: aleksici.zajednica@gmail.com

3. Mjeснa зajeдницa Другoвићи
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Дeвeтинa, Другoвићи и Кoљaни
Сjeдиштe: Другoвићи бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Ђорђе Сикимић

Административно-техинчко опслуживање обавља се у канцеларији број 13 Градске управе града Лакташи, телефон 051/334-206, контакт лице,

email: sinisa.music@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице: Ђорђе Сикимић, 066/391-697

4. Mjeснa зajeдницa Jaружaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Jaружaни, Кaдињaни и Ћeтojeвићи
Сjeдиштe: Jaружaни бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Жeљкo Рaдић

Административно-техничко опслуживање врши се у Мјесној канцеларији Слатина, телефон  051/588-048, контакт лице Звјездана Лунић,

e-mail: zvjezdana.lunic@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице: Жељко Радић 065/618-160

5. Mjeснa зajeдницa Клaшницe
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Вeликo Блaшкo и Jaкупoвци
Сjeдиштe: Jaкупoвци, Oмлaдинскa бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Љубиша Ратковић

Административно-техинчко опслуживање обавља се у канцеларији број 13 Градске управе града Лакташи, телефон

051/334-206, контакт лице Синиша Мушић,

email: sinisa.music@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице:  Љубиша Ратковић, телефон 066/865-975,

e-mail: mzklasnice@gmail.com

6. Mjeснa зajeдницa Кришкoвци
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Кришкoвци, Mилoсaвци, Пaпaжaни и Шeшкoвци
Сjeдиштe: Кришкoвци бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Данијела Станишљевић

Административно-техинчко опслуживање обавља се у канцеларији број 13 Градске управе града Лакташи, телефон

051/334-206, контакт лице Синиша Мушић,

email: sinisa.music@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице:  Данијела Станишљевић, телефон: 065/352-003

7. Mjeснa зajeдницa Лaктaши
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Лaктaши, Maхoвљaни, Пeтoшeвци и Риjeчaни
Сjeдиштe: Лaктaши, Кaрaђoрђeвa бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Коста Јеремић

Административно-техинчко опслуживање обавља се у канцеларији број 13 Градске управе града Лакташи, телефон

051/334-206, контакт лице Синиша Мушић,

email: sinisa.music@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице: Коста Јеремић, телефон: 066/731-759

8. Mjeснa зajeдницa Maглajaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Maглajaни, Mрчeвци и Кoсjeрoвo
Сjeдиштe: Maглajaни бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Милош Кошпић

Административно-техничко опслуживање се обавља у Мјесној канцеларији Александровац, телефон

051/580-210, контакт лице Санда Лучка,

e-mail: sanda.lucka@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице: Милош Кошпић, телефон: 065/984-287

9. Mjeснa зajeдницa Слaтинa
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Maлo Блaшкo и Слaтинa
Сjeдиштe: Слaтинa, Tрг Бaнa Mилoсaвљeвићa бб
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Урош Вујасиновић

Административно-техничко опслуживање врши се у Мјесној канцеларији Слатина, телефон:

051/588-048, контакт лице, Звјездана Лунић,

e-mail: zvjezdana.lunic@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице: Урош Вујасиновић, телефон: 065/623-631

10. Mjeснa зajeдницa Tрн
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Букoвицa, Глaмoчaни, Jaблaн, Tрн и Шушњaри
Сjeдиштe: Tрн, Дoситejeвa бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Дарко Кукић

Административно-техничко опслуживање врши се у Мјесној канцеларији Трн, телефон

051/584-015, контакт лице Оливера Ранитовић,

e-mail: olivera.ranitovic@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице: Дарко Кукић, телефон: 065/706-463,

e-mail: mztrn@gmail.com

11. Mjeснa зajeдницa Чaрдaчaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Дoвићи, Mилoшeвци и Чaрдaчaни
Сjeдиштe: Чaрдaчaни бб,
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Игор Радељић

Административно-техинчко опслуживање обавља се у канцеларији број 13 Градске управе града Лакташи, телефон

051/334-206, контакт лице Синиша Мушић,

email: sinisa.music@laktasi.net

Предсједник мјесне заједнице: Игор Радељић, телефон: 066/636-533,

e-mail: mzcardacani@gmail.

 

Послови (услуге) које се обављају у мјесној заједници (заједничко за све мјесне заједнице):

1. покретање иницијатива и учешће у јавној расправи приликом припреме и доношења просторних и урбанистичких планова Града за подручје мјесне заједнице,
2. покретање иницијатива, давање мишљења и учешће у изградњи комуналних објеката и објеката у општој употреби,
3. покретање иницијатива и учешће у јавној расправи о активностима које су у вези са развојем привреде и друштвених дјелатности,
4. прикупљање и достављање органима Града, јавним предузећима и установама представки и притужби на њихов рад, као и иницијатива и приједлога грађана за рјешавање питања од њиховог заједничког интереса,
5. учешће у обезбјеђивању просторних, финансијских и организационих услова за спорт и рекреацију,
6. организовање разних облика хуманитарне помоћи насвом подручју,
7. заштита од елементарних непогода организовањем, отклањањем или ублажавањем посљедица елементарних непогода,
8. сарадња са удружењима грађана о питањима која су од интереса за грађане мјесне заједнице,
9. учешће у поступку утврђивања приједлога планова изградње објеката комуналне инфраструцтуре на подручју мјесне заједнице,
10. обављање услуга које јој делегира градоначелник града као што је одржавање макадамских путева и зимско одржавање путева од локалног значаја за подручје мјесне заједнице.

 

 

ПОБРАТИМСКИ ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ

 

Општина Будва (Црна Гора)

Будва је општина и град на црногорском приморју. Ова туристичка метропола Црне Горе стара је око 2500 година и један је од најстаријих градова на Јадранском мору. Приобално подручје, названо будванска ривијера, центар је црногорског туризма и познато је по добро очуваном средњевјековном граду, пјешчаним плажама и разноликом ноћном животу. Поред доброг одмора и провода, Будва  је мјесто и бројних средњовјековних грађевина и културно-историјских споменика.

www.budva.me

 

Општина Чајетина (Србија)

Општина Чајетина је општина у Златиборском округу у западном дијелу Републике Србије. Ова општина заузима површину од 647 km². Туристички потенцијал општине Чајетина обухвата природне љепоте краја, традиционалну здраву кухињу, типичне објекте сеоског туризма, бављење старим занатима и слично.  Чајетина је туристичка дестинација која се посјећује током читаве године и нуди богате културне садржаје, сјајну атмосферу и као таква привлачи велики број туриста.

www.cajetina.org.rs

 

Град Зрењанин (Србија)

Зрењанин је највећи град српског дијела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар. По величини, овај град заузима друго мјесто, у њему живи 130 хиљада становника и више од 20 нација. Зрењанин је данас град мултикултуралности, мултиконфесионалности и међународне толеранције, град културе, умјетности, спорта, град мостова и град снажног привредног замаха. Зрењанин је познат по бројним културним догађајима током традиционалне манифестације „Дани пива“, која се у континуитету одржава још од 1986. године.

www.zrenjanin.rs

 

Град Верија (Грчка)

Верија је главни град округа Иматија и смјештен је у сјеверном дијелу Грчке. Верија је град изузетно дуге историје. Од 11. до 14. вијека био је трећи најважнији град Византијског царства. О његовој богатој историји свједоче чувена јеврејска четврт, многобројне византијске и поствизантијске цркве, те џамије из времена отоманске империје. Због свега тога, овај град је добио и надимак – „Мали Јерусалим“. Данас овај модерни град има развијену трговину пшеницом, поврћем и воћем, те бројне фабрике које се баве обрадом вуне и памука, те производњом амбалаже и конзервирањем воћа. У близини града се налазе и рудници лигнита.

www.veria.gr

 

Град Идрија (Словенија)

Идрија је град и управно сједиште истоимене општине Идрија, која припада Горишкој регији у Републици Словенији. Идрија је град са најдужом рударском традицијом у Словенији. Богато наслијеђе рудника живе, које се, због своје јединствености, налази на UNESCO листи свјетске баштине, нуди мноштво могућности за истраживање. Идрија привлачи посјетиоце својим богатим техничким, културним и природним баштином. Са преко 500 година рударске традиције, сачуване су бројне зграде које су део ове богате рударске историје и начина живота рудара Идрије. Геопарк Идрија нуди сјајне могућности рекреације, љети од бициклизма до планинарења, док у зимској сезони посебно су атрактивни скијашки центри на платоима Војског и Чрнога врха.

www.idrija.si

 

Општина Seiersberg (Аустрија)

Oпштина Seiersberg је општина у аустријској покрајини Штајерској. Смјештена је је у непосредној близини другог највећег аустријског града Граца. Након реформе 2014., постаје дијелом општине Seiersberg-Пирка. Од малог села Seiersberg, у последњим деценијама прошлог вијека постаје  модерно мјесто које се развијало заједно с Грацом, те је првобитно служило као стамбени простор за становнике Граца. Данас је ово једна од најразвијенијих и најбогатијих заједница у Аустрији, са мноштвом комерцијалних зона.

www.gemeindekurier.at

 

 

Град Лехавим (Израел)

Лехавим је богато насеље у јужном Израелу, основано 1983. године а статус општине добија 1988. године. Смјештено у сјеверном дијелу пустиње Негев, око 15 сјеверно од Бершеве. Представља малу општину која је 2016. године бројала 6.444 становника. Територијално се шири сваким даном и процјењује се да данас броји око 10.000 становника. Лехавим је један од три Бершевина „сателитска“ града (друга два су Омер и Меитар), будући да већина становника путује у Бершеву на посао. Лехавим је заједница домова више средње класе, окружених палмама и баштама.

www.lehavim.muni.il