Понедељак - Петак 7:30 - 15:30h
Odabrana opcija
ПОЛОЖАЈ
ИСТОРИЈА
СТАНОВНИШТВО
ПРИВРЕДА
ТУРИЗАМ
ОБРАЗОВАЊЕ
КУЛТУРА
ЗДРАВСТВО
СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА
МЛАДИ
НВО
СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА
ЦИВИЛНА ЗАШТИТА
МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
ПОБРАТИМСКИ ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ
ПОЛОЖАJ
Дио Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, на којем се простире град Лакташи, заузима сјеверозападни дио наше Републике, тачније, простор између градова Бања Лука и Градишка, и општина Србац, Прњавор и Челинац.
Средином њене територије протиче ријека Врбас и дијели је на жупски (десна обала Врбаса) и поткозарско-лијевчански дио (лијева обала Врбаса).
Административно је подијељена у 11 мјесних заједница са 37 насељених мјеста, на укупној површини од 38.838 хектара.
Нашавши се од памтивјека на важним путевима, град Лакташи је веома комуникационо атрактиван, што је битно утицало на његов развој и менталитет његових становника.
Везано Лијевчем пољем за велики простор плодне Панонске низије, подручје града Лакташи одувијек је представљало простор у којем се истовремено може осјетити богати колорит Балкана, те преплитање истока и запада. Ово подручје пресјецају важни путеви: аутопут Бања Лука-Градишка- Окучани (излазак на аутопут Београд-Загреб), аутопут Бања Лука-Добој, те путеви: Клашнице-Прњавор и Лакташи-Србац, док је међународни аеродром Бањалука удаљен свега три километра од градског средишта, што ово подручје чини блиско са европским и свјетским метрополама.
Историјско-географски положај града указује на насељавање овог простора још у старијем каменом добу, што чињенично поткрепљују археолошка налазишта у подножјима брежуљака, поред ријека. Римљани су владали овим крајевима 9. године наше ере, када су подигнути многи војни логори и објекти од привредног значаја. Почетком XII вијека, овај простор је постао дио краљевине Угарске, а затим су Турци њиме владали 350 година, од почетка XVI вијека. У том периоду дошло је до масовних миграција становништва. Из планинских дијелова источне Херцеговине, Црне Горе и Лике насилно је досељено српско становништво у Лијевче поље и Поткозарје. Обиљежје Аустроугарске владавине која је услиједила затим јесте насељавање простора Италијанима, Нијемцима, Украјинцима и Пољацима.
Тада је овај простор постао најразвијенији дио Босне и Херцеговине због примјене савремених агротехничких мјера. Један од тадашњих најјачих трговачко-занатских центара је био данашњи Александровац који је 1889. године добио пошту, а ту је био лоциран и погон за производњу чувеног сира из самостана Траписти. Друга половина осамдесетих година прошлог вијека је почетак стварања такозваног „Лакташког привредног чуда”. Овај град скреће на себе пажњу великим инвестиционим улагањима чиме широм отварају врата приватном предузетништву. Тај тренд је задржан и до данас.
Природно-географски положај града може се окарактерисати као веома повољан јер се налази на подручју типичног равничарског терена Лијевча поља.
Због повољног геостратешког положаја и развијене саобраћајне инфраструктурне мреже, град Лакташи је добро повезан са сусједним градовима и општинама, као и ширим окружењем. Кроз град пролази аутопут Бања Лука-Градишка који има излаз на аутопут Београд-Загреб.
Становништво својим квантитативним и квалитативним особинама утиче на могућност искориштавања свих природних и других ресурса једног подручја и кључни је фактор развоја било које друштвено-економске цјелине.
Процјена Републичког завода за статистику Републике Српске, заснована на коначним резултатима пописа становништва из 2013. године, говори да на подручју града Лакташи, у 11 мјесних заједница, живи 36.848 становника, док у самом градском средишту живи 5.879 становника.
Преглед броја становника у насељеним мјестима града Лакташи према резултатима пописа становништва из 2013. године
Највећи раст броја становника настао је под утицајем ратних дешавања тако да 2006. године, по процјени, град је имао 40.743 становника. Град Лакташи припада Бањалучкој регији, која је највећа у Републици Српској. Према пописима из 2000. године, Лакташи су на петом мјесту у регији, по броју становника, а на 11. мјесту у Републици Српској. Густина насељености подручја града је изнад просјека БиХ и Републике Српске, што је највећим дијелом, резултат повећаних миграционих кретања условљених ратним дешавањима.
Насеља жупског дијела у просјеку имају мању густину насељености од насељених мјеста љевчанског дијела града, а посебно су слабо насељени рубни дијелови града.
У жупском дијелу града, који заузима скоро 2/3 површине општине живи мање од 1/3 укупног становништва.
Структура становништва Старосна структура становништва је значајан показатељ укупних потенцијала, посебно код планирања ресурса радно активног становништва, са једне стране и структуре потрошачког агрегата, са друге стране. Према подацима којима располажемо, тренутно у граду Лакташи живи највише становника узраста 35-39 година и женски пол је у благој предности у односу на мушкарце.
Националност Према службеном попису становништва из 2013. године, у граду Лакташи, највећи проценат становништва чине Срби, а слиједе их, у мањем броју, Хрвати, Муслимани и остало становништво.
Повољан пословни амбијент који је стимулисао развој приватног предузетништва, створен је у другој половини осамдесетих година прошлог вијека. Од тада, па до данас, непрестано расте број предузећа и радњи, број запослених, укупан приход и добит. Велико разумијевање за пословне активности, град Лакташи и даље афирмише уређењем индустријских и пословних зона. Постоји зона за метало-прерађивачку индустрију у непосредној близини Лакташа, складишно-трговачка пословна зона у Трну и индустријска зона уз магистрални пут Клашнице-Прњавор, а у току је попуњавање индустријских зона Александровац и Крнете, те индустријске зоне уз трасу аутопута Лакташи-Добој поред ријеке Врбас.
Град Лакташи је развијено предузетничко средиште са великим бројем пословних субјеката, у различитим областима пословања, од којих су неки лидери на тржишту.
Основ привредног развоја града чине активности великог броја малих и средњих предузећа, у свим привредним областима, пољопривредна производња и услуге у бањском туризму. Приватни сектор са мањим флексибилним капацитетима у свим привредним областима, са разноврсним производним програмом, представља основ укупног економског развоја. Највећи број предузећа дјелује у сфери трговине, производње (дрвна, текстилна, прехрамбена индустрија, електро и метална), грађевинарства и услуга.
У структури индустрије доминира прерађивачка индустрија, производња прехрамбених производа и пића (прерада меса и производња месних прерађевина и прерада кромпира), метална и електроиндустрија, те прерада дрвета и производња производа од дрвета.
Град инвеститорима пружа бројне повољности при инвестирању и добијању свих потребних дозвола и докумената, што олакшава улагање и почетак успјешног пословања. Присуство великих свјетских и регионалних компанија указује на атрактивност града као инвестиционе дестинације.
Туристичке атракције због којих бисте пожељели посјетити Лакташе су многобројне. На подручју Лакташа налазе се огромна природна богатства, као и велики број културно-историјских споменика који свједоче о прошлости овога краја.
Град је препознатљива и по својој бањи https://termelaktasi.ba/ смјештеној у самом центру града, која је позната по љековитим дејствима свoјих врела. Током љетне сезоне, поред два затворена базена, у понуди постоји и отворени базен, који се, такође, пуни љековитом бањском водом.
Најчешће болести које бања лијечи су: болести очију, кожне болести, проблеми са живцима, зглобовима, срцем и венама. Недалеко од поменуте бање Лакташи, налази се и бања у Слатини https://www.zotovicbl.com/ (лијечење реуматских обољења и постоперативних захвата). Обе бање располажу „fitness“ и „wellness“ понудом, тако да привлаче и оне посјетиоце којима је потребан само одмор и релаксација.
Иако је најзаступљенији бањски туризмам, последњих година се у Лакташима све више развија и пословни (MICE) туризам. Семинари, конференције и друга пословна окупљања најчешће се одржавају у хотелу „Сан“, који се, поред здравствених услуга и смјештаја бањских корисника, све више специјализује и за овај вид туризма.
Сеоски туризам, базиран на традиционалној гастрономској понуди, етно амбијенту, презентацији старих заната и другим занимљивостима, је још један вид туризма који почиње да се развија у неколико лакташких села. Археолошки локалитет „Римске терме“, које су биле римско јавно купатило, доказују да су љековита својства бање Лакташи била позната још у доба Римљана, ако не и раније. Поред овог археолошког станишта, откривен је и рановизантијски град „Балкис“ http://www.balkis.info/o-nama/, у септембру 2012. године, у лакташком селу Горњи Бакинци. Представља изузетно вриједно археолошко налазиште, које садржи бројне остатке више вјерских објеката, међу којима је и епископска базилика из периода IV-VI вијека.
Црква брвнара у Малом Блашку посвећена је рођењу Пресвете Богородице. Она је најзначајнији културно-историјски споменик на подручју града Лакташи, па и шире и под заштитом је државе.
Опширније на: www.laktasiturizam.org
Прва основна школа на подручју општине Лакташи била је Српска народна школа у Друговићима, подигнута 1888. године, за чије отварање се заузео Васо Пелагић. Касније су основане “Српска народна школа“ у Маглајанима, римокатоличке основне школе у Александровцу и Маховљанима. Отварањем нових школа много је урађено на описмењавању становништва и развоју културног живота. На подручју града Лакташи постоје четири основне школе и пет подручних школа у којим основно образовање стиче око 3.500 ученика.
Основним образовањем се баве:
Основна школа “Младен Стојановић“ Лакташи образовну дјелатност обавља у централној школи у Лакташима, подручном одјељењу у Кришковцима и подручном одјељењу у Клашницама.
ЈУ Основна школа “Младен Стојановић“ Лакташи Адреса:Карађорђева 105 Лакташи Тел: 051/535-517 Факс: 051/535-516 e-mail:os054@skolers.org www.osmladenstojanovic.com
Основна школа “Холандија“ Слатина образовну дјелатност обавља у централној школи у Слатини и у подручним одјељењима у Бошковићима и у Друговићима.
ЈУ Основна школа “Холандија“ Слатина Адреса:Николаја Велимировића 9 Тел:051/587-155 Факс: 051/587-156 e-mail:os054@skolers.org www.osholandija.com
ЈУ Основна школа “Десанка Максимовић“ Трн образовну дјелатност обавља у централној школи у Трну и подручном одјељењу у Гламочанима. Адреса:Николаја Велимировића 9 Тел:051/508-070 Факс: 051/508-071 e-mail:os057@skolers.org www.osdesankam-trn.org
ЈУ Основна школа “Георгиос А. Папандреу“ Александровац образовну дјелатност обавља у централној школи у Александровцу. Адреса:Александровац бб Тел:051/580-027 Факс: 051/580-027 e-mail:os055@skolers.org www.osgapapandreu.org
Предшколским образовањем и бригом о најмлађим бави се Јавна установа Центар за предшколско васпитање и образовање Лакташи у оквиру које се налазе четири вртића: “Принцеза Катарина Карађорђевић“ у Лакташима, дјечији вртић ‘‘Звјездице“ у Гламочанима, дјечији вртић “Бајка“ у Александровцу и дјечији вртић “Пчелица“ у Великом Блашку. Капацитет установе је 459 дјеце која су распоређена у 20 васпитних група: осам јасличк јасличких и 12 група вртићког узраста.
ЈУ Дјечији вртић “Принцеза Катарина Карађорђевић“ Лакташи Адреса:Младена Стојановића бр. 3 Тел:051/532-209 Факс: 051/532-209 e-mail:info@vrticilaktasi.com https://vrticilaktasi.com/index.php
Средњошколски центар: Изградња објекта првог Средњошкослог центра у Граду Лакташи, је у завршној фази, а упис прве генерације очекује се у школској 2025/2026. години. У саставу средњошколског центра биће заступљена четири занимања: Електротехника – техничар информационих технологија – web дизајн, програмирање (IV степен образовања); Машинство и обрада метала – техничар CNC технологија, (IV степен образовања); Мјешовити занатски смјер – обрађивач метала резањем, и аутомеханичар (III степен образовања) и Здравство – медицински и физиотерапеутски техничар (IV степен образовања).
Високо образовање млади стичу највише у Универзитетском центру у Бањој Луци и високошколским установама у иностранству. Подршка локалне заједнице кроз стипендирање средњошколаца и студената омогућава повећање учешћа високообразованог кадра у укупној понуди радне снаге као битног ресурса за развој локалне заједнице.
Данас у области културе дјелују Јавна установе Центар за културу и образовање и Народна библиотека “Веселин Маслеша“ Лакташи као и Српско просвјетно – културно друштво “Просвјета“, Културно умјетничка друштва “Славко Мандић“ Лакташи и “Ђердан“ из Трна. У организацији културних манифестација учествују све установе и удружења у оквиру своје дјелатности, расположивих материјалних и кадровских могућности.
Јавна установа Центар за културу и образовање Лакташи носилац је разних културних програма – умјетничких изложби и колонија, концерата класичне и етно-музике, позоришних представа, фестивала и других културних догађаја. Установа је препознатљива по традиционалним манифестацијама ликовна колонија “Ласта“ и “Салон стрипа“. Манифестацију “Радујмо се Ђурђевдану и прољећу“ установа организује у сарадњи са СПКД “Просвјета“ Лакташи, основним школама и Јавном установом Центар за предшколско васпитање и образовање. У сарадњи са Народном библиотеком “Веселин Маслеша“ Лакташи и СПКД “Просвјета“ Лакташи организује манифестацију “Сусрет завичајних стваралаца“. У оквиру установе дјелује драмска аматерска група “ДАСКЕ“ која реализује представе за дјецу и одрасле. Учесник је бројних фестивала аматерских позоришта у земљи и окружењу, те носилац бројних признања и награда. Установа и драмски студио ДАСКЕ већ дуги низ година успјешно организују Интернационални фестивала аматерског театра у Лакташима.
Јавна установа Народна библиотека “Веселин Маслеша“ Лакташи културном животу Лакташа даје допринос организовањем књижевних сусрета, промоцијом савремених књига, а организатор је и традиционалних манифестација „Дани библиотеке“ и „Библиотеци у походе“. Посебну пажњу привлаче активности „Креативна радионица“ и „Мали библиотекари“. Збирка завичајног фонда се прикупља и формира са посебном пажњом. Обухвата веома разноврсан материјал из свих аспеката друштвеног, привредног, културног и политичког живота локалне заједнице. Библиотеци је дат на кориштење додатни простор који је прилагођен за потребе и активности дјечијег одјељења. Такође, простор се користи за организовање књижевних вечери, промоцију нових наслова и публикација.
Значајан допринос културном животу у Лакташима и околини дају и Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета“ и КУД “Славко Мандић“. На подручју локалне заједнице ‘‘Просвјета“ је почела са радом 1913.године, а обновљена је 1994.године. Друштво је чувар традиције и културе српског народа, а својом активношћу тежи општем напретку свих на овом подручју. СПКД “Просвјета“ је члан удружења издавача Републике Српске и настоји да пружи пун допринос у остваривању културних догађаја.
КУД “Славко Мандић“ Лакташи модеран ансамбл и окупља 250 чланова распоређених у играчке групе. Основано је 1977. године, а садашње име носи од 1980.године. Учесник је бројних фестивала и смотри фолклора, гдје је освојио више награда и признања. Посједује богат репертоар народних игара и пјесама. Његујући културу, традицију, игру, пјесму и обичаје родног завичаја КУД је успјешно реализовао пројекат истраживања Лијевче поља, те наставио са истраживањем и прикупљањем етномузиколошке грађе простора Жупе. У оквиру КУД-а дјелује секција Етно група “Траг“ која његује традиционалну музику Балкана. Етно група “Траг“ за свој досадашњи рад награђивана је многим признањима и наградама (www.etnogrupatrag.com).
Културни живот је употпуњен са традиционалним манифестацијама “Червона калена“ у селу Деветина која представља смотру украјинског културно-умјетничког стваралаштва и манифестацијом “Словеначки дани у Слатини“ која представља презентацију словеначке културе и традиције. Установе и удружења са подручја Града у сарадњи са Туристичкеом организацијом Града Лакташи већ дуги низ година успјешно реализују манифестацију “Лакташко љето“, током које Лакташи угосте бројна позната имена из свијета музике, глуме, умјетности и спорта.
ЈЗУ Дом здравља “Др Младен Стојановић“ Лакташи, спроводи примарну здравствену заштиту, која представља највиши ниво здравствене заштите становништва, а огледа се кроз промоцију здравља, превенцију болести, лијечење, те рехабилитацију обољелих и онеспособљених.
Како би се здравствена заштита приближила кориснику и омогућила доступност секундарне здравствене заштите, у Дому здравља организоване су спецјалистичке, консултативне услуге секундарног нивоа: интернисте, хирурга, ОРЛ, дерматолога, ортопеда, кардиолога.
На подручју града Лакташи налазе се два савремено опремљена центра и то: Центар за дијализу у Лакташима и Центар за физикалу терапију у Трну.
Интернационални дијализни центар изграђен је по моделу јавно – приватног партнерства, између Владе Републике Српске, Града Лакташи и Интернационалног дијализног центра. Центар је опремљен врхунском хемодијализном опремом и системом за прераду воде и располаже са 18 хемодијализних машина. Користећи укупне капацитете може пружити услуге за 160 пацијената, а годишње обавља преко 15.000 третмана.
Завод за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић-Одјељење V“, је одјељење за лијечење и рехабилитацију пацијената са реуматолошким обољењима посттрауматским и постоперативним стањима, а налази се у Слатини и са слатинском бањом чини јединствен комплекс (www.zotovicbl.com).
Спорт на подручју града Лакташи има дугогодишњу традицију. У области спорта кровне организације су Јавна установа Спортска дворана и Удружење спортиста општине Лакташи. Удружење спортиста је основано због потребе ширења базе аматерског спорта и координирања активности на развоју и омасовљавању спорта на подручју општине. Окупља 38 клубова у чијем се саставу налази више од 2500 спортиста који редовно тренирају.
Стање у области спорта на подручју града Лакташи карактерише: велики број клубова, спортиста, тренера и спортских радника у различитим областима спорта, мала али присутна дисперзија спорта на цијело подручје града, постојање објеката за различите спортове у разним дијеловима града, непостојање концепта управљања спортском инфраструктуром, постојање акција и манифестација које доприносе омасовљавању спорта и значајна материјална подршка развоју спорта у виду грантова спортским организацијама и бесплатним терминима кориштења спортске дворане у Лакташима, чијe се функционисање финансира из Буџета, за тренинге и утакмице, те за рад Удружења спортиста.
Спортисти постижу значајне резултате на републичким, балканским, европским и свјетским такмичењима. У Спортској дворани у Лакташима организује се све већи број такмичења вишег ранка за севе старосне категорије (Мале олимпијске игре републике Српске, првенства Републике Српске и Бих у џудоу, кик боксу, кошарци органиујује. Такође, у порасту је број грађана који се баве рекреативним спортом.
Заступљеност спортова је разноврсна, у складу са постојећим намјенским објектима, спортском опремом и реквизитима, те материјалном подршком.
Спортски клубови су регистровани у следећим спортовима: фудбал – 10 клубова, градски фудбалски савез (1) и школа фудбала (1), кошарка – 3 клуба (мушки 2 клуба и женски 1 клуб) и школа кошарке (1), џудо – 3 клуба, шах – 1 клуб, одбојка 3 клуба (мушки, женски и клуб инвалида), пливање – 1 клуб, ронилачки спорт – 1 клуб, риболoв и лов – 1 клуб, рукомет – 2 клуба (мушки и женски), борилачке вјештине – 7 клубова (борилачке вјештине, кик бокс, карате и теквандо), ауто – мото спорт – 2 клуба, гимнастика – 1 клуб, фитнес и аеробик – 1 клуб.
Клубови постижу запажене резултате у екипним и појединачним спортовима на републичким, државним, балканским, европским и свјетским првенствима, те на тај начин представљају најбоље амбасадоре локалне заједнице.
Град Лакташи располаже значајним бројем спортских објеката за такмичарско и рекреативно бављење спортом. За рад свих клубова на располагању је Спортска дворана у Лакташима која омогућава врхунске услове за тренинг и одржавање такмичења највишег ранга. Спортски центар “Ненад Баштинац“ у Александровцу, такође пружа одличне услове за одржавање такмичења високог нивоа. Изграђена је и стављена у функцију савремена спортска сала у Јакуповцима чиме су створени и побољшани услови за дворанске спортове.
Значајна средства из буџета локалне заједнице издвајају се за рад и функционисање Јавне установе Спортска дворана Лакташи. Подршка раду спортских клубова дефинише се Програмом финансирања спорта и физичке културе.
Посебна пажња поклања се развоју школског спорта кроз рад са младима у основним школама, учешћу младих спортиста на спортским камповима, те организовање такмичења у основним школама у кошарци, одбојци, фудбалу, рукомету и атлетици у оквиру Малих олимпијских игара Републике Српске.
Град Лакташи је позитиван примјер партнерског односа и сарадње између младих и локалне власти. Подржавајући рад омладинских тијела, иницијативе и активности омладинских организација и организација за младе, обезбјеђујући простор за реализацију активности, подржавајући рад неформалник група и доношењем значајних докумената за младе, омогућено је учешће младих у областима које су важне за њихов активизам. Стварањем повољног пословног амбијента и издвајањем значајних средстава из буџета за спорт, културу, стипендирање ученика и студената, област омладинског рада, утиче се на побољшање услова живота и рада младих. Град је показао да су млади важан ресурс за даљи развој и напредак локалне заједнице.
На подручју града Лакташи млади су организовани кроз омладинска тијела, омладинске организације, организације за младе, неформалне групе, клубове, центре и сл.
Институционално учешће младих омогућено је кроз рад омладинских тијела:
-Комисија за младе – при законодавној власти,
-Виши стручни сарадник за омладину и невладин сектор – при извршној власти.
Омладинске организације: Центар за дјецу, младе и породицу Лакташи – подружница Омладински центар Лакташи и подружница Омладински центар Маглајани, Савјет младих Слатине“ Слатина, Удружење грађана „Хабитус“ Довићи, Удружење “Друштвена организација младих“ Трн, Асоцијација за стратешки развој заједнице “Астра“ Лакташи.
Организације за младе: Центар за друштвени развој (ЦДР) Лакташи, Еколошко друштво „Канаринац“ Лакташи, Удружење за развој сеоског туризма Лакташи, Удружење грађана „Дом“ Велико Блашко, Удружење грађана „Позориште, игралиште, радилиште“ Лакташи, Еколошка корпа Лакташи, Удружење грађана „Златно перо“, Удружење „Ника“ Лакташи, Младост уз вас Лакташи.
Стратегијом омладинске политике Града Лакташи за период 2023-2027. године дефинисани су правци подршке, с циљем побољшања услова живота и рада младих.
У оквиру програмских активности проводи се Програм “Омладинска банка Лакташи“, у партнерству са Фондацијом Мозаик. Кроз наведени програм, младима је омогућено да препознају проблеме у заједници и рјешавају их кроз друштвено иновативне пројекте.
У области волонтирања активности се проводе у континуитету уз подршку Локалног волонтерскког сервиса (ЛВС) који дјелује у оквиру Центра за дјецу, младе и породицу Лакташи. Локалног волонтерског сервиса (ЛВС) Лакташи дјелује као инструменте подршке за промоцији и развоју волонтирања.
Волонтерска политика Града Лакташи за период 2024-2028. године, представља стратешки документ којим Град Лакташи одговара на потребе грађана за волонтирањем у заједници и којим обезбјеђује промовисање, системскоунапређење и организовање у области волонтиризма.
НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Невладине организације су важан фактор у развоју локалне заједнице, те као партнери града Лакташи кроз своје активности покривају различите области важне за развој локалне заједнице. Својим активностима изражавају интересе грађана, те су важан фактор у препознавању и рјешавању проблема. Организације цивилног друштва дају допринос развоју и даљем опстанку демократског друштва, нарочито путем унапређења јавне свијести и активног учешћа грађана у јавном животу.
Препознајући значај невладиног сектора, општина Лакташи већ дуги низ година пружа подршку активноастима удружења. Највећи број удружења је из области спорта, те се кроз Програм финансирања спорта и физичке културе дефинишу активности и начин финансирања. Осим области спорта, удружења дјелују у области културе, образовања, родне равноправности, омладинског рада, екологије, хуманитарног рада, пољопривреде, те областима којим се промовишу интереси јавности посебно појединих специфичних група.
На подручју локалне заједнице издвојио се један дио удружења грађана/нво који су имају континуиране активности којим се допуњују и редовне активности институција, те омогућава потпуније задовољење потреба специфичних циљних група и појединаца. Својим програмским активностима и имплементацијом пројеката организације доприносе рјешавању проблема и подизању квалитета живота грађана и специфичних циљних група.
Локална заједница је чврсто опредјељена на партнерски однос са организацијама цивилног друштва, те подржава и пружа могућност јачања капацитета невладиних организација, с циљем побољшања и унапређења квалитета живота грађана.
Јавна установа Центар за социјални рад Лакташи је главни носилац социјалне заштите на подручју општине Лакташи. Основана је 1998. године и од тада дјелује као самостални правни субјект за обављање послова социјалне заштите. Програмске активности установе су у складу за законским прописима, тренутном ситуацијом у друштву и са потребама становништва општине Лакташи.
Дјелатност установе се састоји у обављању послова социјалне и дјечије заштите, породичне заштите и старатељства, извршења васпитних мјера и мјера заштитног надзора, услуга социјалног рада и других послова предвиђених Законом.
Основна права у социјалној заштити су регулисана Законом о социјалној заштити (“Службени гласник Републике Српске“, број: 37/12) и односе се на све кориснике социјалне заштите на нивоу Републике Српске. То су: новчана помоћ, додатак за његу и помоћ другог лица, лична инвалиднина, подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју, смјештај у установе социјалне заштите, збрињавање у хранитељску породицу, помоћ и њега у кући, једнократна новчана помоћ (у новцу, храни, производима за хигијену и лијeковима), дневно збринјавање, савјетованје, мјере и услуге социјалне заштите.
Одлукaмa Скупштине града Лакташи уврштена су проширена права у социјалној заштити (она која нису у категорији основних права), а то су: Право на помоћ за погребну опрему и трошкове сахране; Право за набавку прехрамбено-хигијенских пакета; Право на једнократну помоћ за набавку лијекова; Право на помоћ пензионерима; Право на помоћ за трошкове превоза ученика; Право на помоћ за дјецу са сметњама у развоју; Право на додјелу стамбеног контејнера на кориштење; Право на суфинансирање трошкова становања за жртве насиља и младе који излазе из система социјалне заштите; Право на додјелу једнократне помоћи за дјецу кориснике пројекта “Социјализација дјеце“ Републике Српске“; Право на посебне мјере подршке ради превенције изузимањем дјеце из породице.
На подручју града Лакташи реализован
Градска организација Црвени крст Лакташи проводи активности којима се обезбјеђује и дио социјалне заштите становништва. У оквиру својих програмских активности Градска организација Црвеног крста обавља и послове Службе тражења везано за нестала лица из претходног рата на подручју бивше Југославије.
Друштво добровољних давалаца крви Лакташи припада групи најактивнијих друштава у Босни и Херцеговини. Мисија Друштва је да путем организованих акција даривања крви оствари што потпуније задовољење потребе за крвљу и крвим компонентама за лијечење грађана. Друштво примјењује већ успјешно развијене моделе реализације организованих акција добровољног даривања крви започете кроз претходне године дјеловања. Акције давања крви организују се у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Бањалука и Службом за трансфузију крви из Градишке.
Центар за социјални рад Лакташи у сарадњи са удружењима и градом Лакташи, ресорним министарством, међународним организацијама и фондацијама, проводи активности с циљем унапређења социјалне заштите становништва са подручја општине Лакташи.
Цивилна заштита је плански организован дио система заштите од природних и других несрећа која обухвата организовање, припремање и учешће грађана, предузећа и других правних лица и професионалних служби, организација и удружења на заштити и спашавању људи и материјалних добара и животне средине од елементарних непогода, других несрећа већих размјера и ратних дејстава.
Обвезници цивилне заштите су сви радно способни грађани, мушкарци од 18 до 60 и жене од 18 до 55 година живота као и власници материјално техничких средстава.
Цивилна заштита града Лакташи је организована на основу Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама и Одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите у области заштите и спасавања на подручју Града Лакташи.
У складу са усвојеном Процјеном угрожености од природних и других несрећа, на подручју града су образоване сљедеће јединице цивилне заштите специјализоване намјене:
Tелефон: 123, 051/532-112, 051/532-399
На подручју 11 мјесних заједница формиране су јединице цивилне заштите опште намјене.
Грађанима града Лакташи за сва питања везана за цивилну заштиту на располагању је телефон Срђана Келечевића – 051/334-218.
За све ванредне ситуације на располагању је број телефона 123 и 051/532-112, ТВСЈ Лакташи, који је доступан од 00 – 24 часа.
Подручја изложена опасности од плављења
За спровођење акција цивилне заштите на подручју града Лакташи именован је Градски штаб за ванредне ситуације, чији су чланови:
Mjeснe зajeдницe су oблик нeпoсрeднoг учeшћa грaђaнa у лoкaлнoj сaмoупрaви, a oбрaзуjу сe зa пoдручje кoje прeдстaвљa функциoнaлну цjeлину нa кojoj пoстojи интeрeс стaнoвникa зa oствaривaњeм зajeдничких интeрeсa и пoтрeбa, зaснoвaних нa прoстoрним, истoриjским, приврeдним или културним рaзлoзимa. Град Лaктaши je тeритoриjaлнo oргaнизoвaнa у 11 мjeсних зajeдницa кoje су уписaнe у Рeгистaр мjeсних зajeдницa града Лaктaши.
Mjeснe зajeдницe града Лaктaши су:
1. Mjeснa зajeдницa Aлeксaндрoвaц
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Aлeксaндрoвaц, Бaкинци, Кoбaтoвци и Крнeтe Сjeдиштe: Aлeксaндрoвaц, Грaдишкa цeстa брoj 78. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Горан Цвикић
Административно-техничко опслуживање се обавља у Мјесној канцеларији Александровац, телефон 051/580-210, контакт лице Санда Лучка
e-mail: sanda.lucka@laktasi.net
Предсједник мјесне заједнице: Горан Цвикић, телефон 065/545-986,
e-mail: aleksandrovac.mz@gmail.com
2. Mjeснa зajeдницa Aлeксићи
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Aлeксићи, Бoшкoвићи, Љубaтoвци и Рajчeвци Сjeдиштe: Aлeксићи бб. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Гостимир Вујић,
Административно-техинчко опслуживање обавља се у канцеларији број 13 Градске управе града Лакташи, телефон
051/334-206, контакт лице Синиша Мушић,
email: sinisa.music@laktasi.net
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Гостимир Вујић, телефон: 065/010-424,
e-mail: aleksici.zajednica@gmail.com
3. Mjeснa зajeдницa Другoвићи
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Дeвeтинa, Другoвићи и Кoљaни Сjeдиштe: Другoвићи бб. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Ђорђе Сикимић
Административно-техинчко опслуживање обавља се у канцеларији број 13 Градске управе града Лакташи, телефон 051/334-206, контакт лице,
Предсједник мјесне заједнице: Ђорђе Сикимић, 066/391-697
4. Mjeснa зajeдницa Jaружaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Jaружaни, Кaдињaни и Ћeтojeвићи Сjeдиштe: Jaружaни бб. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Жeљкo Рaдић
Административно-техничко опслуживање врши се у Мјесној канцеларији Слатина, телефон 051/588-048, контакт лице Звјездана Лунић,
e-mail: zvjezdana.lunic@laktasi.net
Предсједник мјесне заједнице: Жељко Радић 065/618-160
5. Mjeснa зajeдницa Клaшницe
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Вeликo Блaшкo и Jaкупoвци Сjeдиштe: Jaкупoвци, Oмлaдинскa бб. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Љубиша Ратковић
Предсједник мјесне заједнице: Љубиша Ратковић, телефон 066/865-975,
e-mail: mzklasnice@gmail.com
6. Mjeснa зajeдницa Кришкoвци
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Кришкoвци, Mилoсaвци, Пaпaжaни и Шeшкoвци Сjeдиштe: Кришкoвци бб. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Данијела Станишљевић
Предсједник мјесне заједнице: Данијела Станишљевић, телефон: 065/352-003
7. Mjeснa зajeдницa Лaктaши
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Лaктaши, Maхoвљaни, Пeтoшeвци и Риjeчaни Сjeдиштe: Лaктaши, Кaрaђoрђeвa бб. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Коста Јеремић
Предсједник мјесне заједнице: Коста Јеремић, телефон: 066/731-759
8. Mjeснa зajeдницa Maглajaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Maглajaни, Mрчeвци и Кoсjeрoвo Сjeдиштe: Maглajaни бб. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Милош Кошпић
Административно-техничко опслуживање се обавља у Мјесној канцеларији Александровац, телефон
051/580-210, контакт лице Санда Лучка,
Предсједник мјесне заједнице: Милош Кошпић, телефон: 065/984-287
9. Mjeснa зajeдницa Слaтинa
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Maлo Блaшкo и Слaтинa Сjeдиштe: Слaтинa, Tрг Бaнa Mилoсaвљeвићa бб Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Урош Вујасиновић
Административно-техничко опслуживање врши се у Мјесној канцеларији Слатина, телефон:
051/588-048, контакт лице, Звјездана Лунић,
Предсједник мјесне заједнице: Урош Вујасиновић, телефон: 065/623-631
10. Mjeснa зajeдницa Tрн
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Букoвицa, Глaмoчaни, Jaблaн, Tрн и Шушњaри Сjeдиштe: Tрн, Дoситejeвa бб. Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Дарко Кукић
Административно-техничко опслуживање врши се у Мјесној канцеларији Трн, телефон
051/584-015, контакт лице Оливера Ранитовић,
e-mail: olivera.ranitovic@laktasi.net
Предсједник мјесне заједнице: Дарко Кукић, телефон: 066/930-053,
e-mail: mztrn@gmail.com
11. Mjeснa зajeдницa Чaрдaчaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Дoвићи, Mилoшeвци и Чaрдaчaни Сjeдиштe: Чaрдaчaни бб, Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Игор Радељић
Предсједник мјесне заједнице: Игор Радељић, телефон: 065/636-533,
e-mail: mzcardacani@gmail.
Послови (услуге) које се обављају у мјесној заједници (заједничко за све мјесне заједнице):
КАРТА МЈЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ОПШТИНЕ ЛАКТАШИ
Будва је општина и град на црногорском приморју. Ова туристичка метропола Црне Горе стара је око 2500 година и један је од најстаријих градова на Јадранском мору. Приобално подручје, названо будванска ривијера, центар је црногорског туризма и познато је по добро очуваном средњевјековном граду, пјешчаним плажама и разноликом ноћном животу. Поред доброг одмора и провода, Будва је мјесто и бројних средњовјековних грађевина и културно-историјских споменика.
www.budva.me
Општина Чајетина је општина у Златиборском округу у западном дијелу Републике Србије. Ова општина заузима површину од 647 km2. Туристички потенцијал општине Чајетина обухвата природне љепоте краја, традиционалну здраву кухињу, типичне објекте сеоског туризма, бављење старим занатима и слично. Чајетина је туристичка дестинација која се посјећује током читаве године и нуди богате културне садржаје, сјајну атмосферу и као таква привлачи велики број туриста.
www.cajetina.org.rs
Зрењанин је највећи град српског дијела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар. По величини, овај град заузима друго мјесто, у њему живи 130 хиљада становника и више од 20 нација. Зрењанин је данас град мултикултуралности, мултиконфесионалности и међународне толеранције, град културе, умјетности, спорта, град мостова и град снажног привредног замаха. Зрењанин је познат по бројним културним догађајима током традиционалне манифестације „Дани пива“, која се у континуитету одржава још од 1986. године.
www.zrenjanin.rs
Верија је главни град округа Иматија и смјештен је у сјеверном дијелу Грчке. Верија је град изузетно дуге историје. Од 11. до 14. вијека био је трећи најважнији град Византијског царства. О његовој богатој историји свједоче чувена јеврејска четврт, многобројне византијске и поствизантијске цркве, те џамије из времена отоманске империје. Због свега тога, овај град је добио и надимак – „Мали Јерусалим“. Данас овај модерни град има развијену трговину пшеницом, поврћем и воћем, те бројне фабрике које се баве обрадом вуне и памука, те производњом амбалаже и конзервирањем воћа. У близини града се налазе и рудници лигнита.
www.veria.gr
Идрија је град и управно сједиште истоимене општине Идрија, која припада Горишкој регији у Републици Словенији. Идрија је град са најдужом рударском традицијом у Словенији. Богато наслијеђе рудника живе, које се, због своје јединствености, налази на UNESCO листи свјетске баштине, нуди мноштво могућности за истраживање. Идрија привлачи посјетиоце својим богатим техничким, културним и природним баштином. Са преко 500 година рударске традиције, сачуване су бројне зграде које су део ове богате рударске историје и начина живота рудара Идрије. Геопарк Идрија нуди сјајне могућности рекреације, љети од бициклизма до планинарења, док у зимској сезони посебно су атрактивни скијашки центри на платоима Војског и Чрнога врха.
www.idrija.si
Oпштина Seiersberg је општина у аустријској покрајини Штајерској. Смјештена је је у непосредној близини другог највећег аустријског града Граца. Након реформе 2014., постаје дијелом општине Seiersberg-Пирка. Од малог села Seiersberg, у последњим деценијама прошлог вијека постаје модерно мјесто које се развијало заједно с Грацом, те је првобитно служило као стамбени простор за становнике Граца. Данас је ово једна од најразвијенијих и најбогатијих заједница у Аустрији, са мноштвом комерцијалних зона.
www.gemeindekurier.at
Лехавим је богато насеље у јужном Израелу, основано 1983. године а статус општине добија 1988. године. Смјештено у сјеверном дијелу пустиње Негев, око 15 сјеверно од Бершеве. Представља малу општину која је 2016. године бројала 6.444 становника. Територијално се шири сваким даном и процјењује се да данас броји око 10.000 становника. Лехавим је један од три Бершевина „сателитска“ града (друга два су Омер и Меитар), будући да већина становника путује у Бершеву на посао. Лехавим је заједница домова више средње класе, окружених палмама и баштама.
www.lehavim.muni.il